Ствари не иду добро за ГамеСтоп. Раније смо разговарали о овоме у неколико различитих контекста, укључујући и то да ли је ГамеСтоп данас вредна компанија или да ли ће се угасити ако ГамеСтоп на крају мора да затвори врата. Ствар је у томе што вођење наменског посла постаје све теже, а индустрија видео игара је посебно тешка за изградњу цигле и спојева. Па како преживети у ГамеСтоп-у? Па, да би то урадила, компанија мора да прође велику промену. Почиње садња семена за ове промене.
Укратко, ствари у ГамеСтоп-у не иду добро. Неко време компанија се осећала помало „незадовољавајуће“, али је тек последњих година почела да доживљава огромне губитке. У ствари, ГамеСтоп је накратко стављен на продају, иако није привукао ни једног купца. Од тада, ГамеСтоп има новог извршног директора и компанија почиње да прави мале промене. Пре било које од ових промена, најновији извештај о заради за 2018. износио је 673 милиона долара. То је на најнижем нивоу од 2005. и велики део његовог основног пословања – коришћене игре – опада.
Број коришћених игара нагло опада због пораста продаје дигиталних игара. Нико не купује половне игре (релативно говорећи) јер нико нема могућност да тргује физичким играма. Људи који купују физичке игре вероватније ће их поседовати јер су колекционари. Још увек има много људи који су укључени у ГамеСтоп посао, али још увек нема довољно људи да компанија може да заради. До сада је то резултирало тиме да ГамеСтоп ради ствари попут фокусирања на колекционарске предмете, али очигледно ни то није функционисало.
Једна тачка која је на путу је да нови извршни директор ГамеСтоп-а предлаже да компанија пређе на искуственији модел. Шта то значи? Па, још увек не знамо шта је ГамеСтоп. У ширем смислу, чини се да менаџмент ГамеСтоп-а покушава да претвори продавнице у друштвени простор. Наравно, тамо купујете ствари, али можда ГамеСтопс има више локалних догађаја, нуди начине за плаћање игара у продавници или можда неки други посао који води заједница о којем раније нисам размишљао. Недавно је ГамеСтоп такође повећао улагања у спорт, што би могло бити део ове иницијативе.
Још један узбудљив развој догађаја је нова политика која ступа на снагу издавањем најновије Сони ПлаиСтатион 4 ексклузиве, Даис Гоне. То је програм „Гарантована љубав“ који омогућава купцима да врате потпуно нову игру у року од 48 сати од лансирања ако им се не свиђа. Поврат ће бити у облику кредита продавнице. Ово се драстично разликује од уобичајене политике враћања из више разлога. Обично не можете да вратите нову игру док није у потпуности сачувана. Оригинално паковање и све. Коришћене игре добијају недељу дана, без обзира на контекст, или 30 дана за размену за исту игру.
Ова нова политика важи само за период од 48 сати након покретања игре, што значи да нећете моћи да га вратите дан након што Даис Гоне буде објављен и очекујете да ће се применити. То је такође уговор само за кредит у продавници који ваш новац везује за ГамеСтоп. Ова политика на неки начин доводи у питање тренутно стање у индустрији. Обично, ако вам се не свиђа нова игра, немате много шанси осим да је тргујете и изгубите новац. Ово даје играчима могућност да поврате свој новац и барем га искористе за другу игру - чак могу да сачекају следећу игру која је подржана овом политиком ако то желе. Ово су бројачи за продају дигиталних игара који су још увек коначни (за конзоле) и такође помажу ГамеСтоп-у, јер су залихе нових игара веома скупе.
Ако ГамеСтоп покушава да поремети продају и дистрибуцију нових игара, и покушава да се приближи стварним продавницама, онда ћемо временом можда имати сасвим другачију врсту ГамеСтоп-а. Ако се не ослањамо само на мерцхандисинг да бисмо игре уносили и излазили из продавнице, већ подстичемо људе да проводе време у продавницама кроз ове догађаје и друге промоције, можда ћемо моћи да побољшамо однос губитака на крају сваке године. Али то је ризик – не зна се колико је све ово одрживо, поготово што још не знамо шта половина њих заправо значи.
